Mogu li biljke biti mesožderi?

By Profesor Momir

Biljke mesožderke se uglavnom hrane insektima, muvama, ali mogu se hraniti i paukovima, puževima, glistama, ribicama, čak i malim pticama.

Postoji više vrsta biljaka koje se hrane insektima i za svaku bi se moglo reći da je ,,lukava” baš kao i životinje koje lovom sebi obezveđuju hranu.  Ove biljke nazivamo biljke mesožderke, a poznato je oko 600 vrsta. Biljke mesožderke se uglavnom hrane insektima, muvama, ali mogu se hraniti i paukovima, puževima, glistama, ribicama, čak i malim pticama.

 

Kako biljke mesožderke hvataju plen?

Kako biljka mesožderka hvata plen?

Smatra se da je nedostatak azota naterao ove biljke da primenjuju ovako neobično uzimanje hrane. One koriste specijalizovane delove svog tela, kao što su listovi i korenje, da uhvate plen.

 

Koja je najpoznatija vrsta biljke mesožderke?

najpoznatija mesožderka rosulja drosera

Najpoznatija biljka mesožderka je rosulja (Drosera), koja raste na vlažnim planinskim mestima. Njeni listovi su sa gornje strane obrasli sitnim dlačicama na čijim se vrhovima vide kapljice, koje liče na rosu. Ovo nije rosa, već neka vrsta biljnog lepka. Kada insekt sleti na list rosulje on ostane tu zalepljen.

 

Kako biljka mesožderka vari plen?

Kako biljka mesožderka vari plen?

Biljka mesožderka koristi enzime za varenje i na taj način razlaže insekte. Za par dana list upija sve hranljive sastojke, biljka se opet otvara. Nesvareni delovi poput krila, delovi nogu i drugo će otpasti sa lista.

 

 

Izvor: ,,1000 zašto 1000 zato"

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B5_%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B5#

 

Venerina muholovka – Wikipedija (wikipedia.org)

← Older Post Newer Post →

Da li ste znali?

Kako radi detektor laži?

By Profesor Momir
Da li su ranije u istoriji ljudi primenjivali metode za otkrivanje laži? Ranije tokom istorije ljudi su primenjivali različite primitivne metode za otkrivanje laži. Ove obrede su izvodili vračevi ili plemenske poglavice sa ciljem da kod ispitanika izazovu osećaj straha. Arabljanski beduini su zahtevali da ispitivani oližu vrelo gvožđe, a...

Mogu li biljke biti mesožderi?

By Profesor Momir
Postoji više vrsta biljaka koje se hrane insektima i za svaku bi se moglo reći da je ,,lukava” baš kao i životinje koje lovom sebi obezveđuju hranu.  Ove biljke nazivamo biljke mesožderke, a poznato je oko 600 vrsta. Biljke mesožderke se uglavnom hrane insektima, muvama, ali mogu se hraniti i...

Zašto svi ne govorimo istim jezikom?

By Profesor Momir
Da li smo nekada svi govorili istim jezikom? Nekada davno, u početku istorije, tadašnje čovečanstvo je možda govorilo istim jezikom ili nekoliko različitih jezika, a vremenom su se oni širili i menjali. Prvobitno su njim govorile samo malobrojne osobe ili raštrkane grupe ljudi. Kako su grupe rasle i kako je...

Šta je fatamorgana?

By Profesor Momir
Zamislite čoveka koji luta pustinjom i užasno je žedan. Baca pogled u daljinu i priviđa mu se jezero čiste vode. Dolazi do tog mesta sve dok priviđanje ne isčezne i ne ostane ništa, osim vrelog peska. Jezero koje je video je fatamorgana.   Kako nastaje fatamorgana? Fatamorgana je varka koju...
View all posts

Zašto nam nekad drhte ruke?

Drhtanje ruku ili tremor je pojava koja izaziva zabrinutost ali često nema razloga za paniku.  Zašto mi se tresu ruke? Drhtanje ruku je nevoljno, ritmičko kretanje koje se najčešće javlja u rukama. Može se desiti svakome i varira od blagog do izraženog. Drhtanje može biti posledica različitih faktora, uključujući emotivno stanje, fizičko stanje,...

Šta je kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam?

Kratkovidnost, dalekovidnost i astigmatizam su tri najčešća poremećaja oka. Razlikuju se po tome kako oči prenose svetlost do mozga, što utiče na vidnu oštrinu i sposobnost fokusiranja objekata u daljini ili blizini.   Šta je ametropija? Ametropija je poremećaj vida za koji je karakteristična nesposobnost oka da pravilno projektuje sliku...

Zašto ljudi stare?

Starenje je proces koji se započinje rađanjem i traje čitavog života. Starenje je sveprisuprtni i nezaobilazni proces u živom svetu, prirodno-spontano progresivno menjanje u životnom ciklusu svake jedinke, koje se završava smrću.   Da li se životni vek čoveka povećao? Životni vek čoveka je danas mnogo duži. U starom Rimu prosečan ljudski...

Kako zaboravljamo?

Zaboravljanje je prirodni proces koji se dešava u svakodnevnom životu. Naučnici se već dugi niz godina bave načinima na koje naš mozak pamti, kao i pitanjem zašto i kako zaboravljamo. Iako su ova istraživanja dovela do mnogih novih znanja i teorija, ne možemo sa sigurnošću tvrditi na koji način se...
View all posts