Zašto svi ne govorimo istim jezikom?
Da li smo nekada svi govorili istim jezikom?
Nekada davno, u početku istorije, tadašnje čovečanstvo je možda govorilo istim jezikom ili nekoliko različitih jezika, a vremenom su se oni širili i menjali.
Prvobitno su njim govorile samo malobrojne osobe ili raštrkane grupe ljudi. Kako su grupe rasle i kako je dolazilo do manjka hrane neki su se udruživali i selili dalje.
Na drugom mestu bi počeli da menjaju izgovor, da sapštavaju stvari drugačije, a i zvuk se menjao. Neke reči koje su pre koristili u novom okruženju izgubile su značaj, a nova iskustva su zahtevala i nove reči koje će ih opisivati.
Šta se dešavalo ako se grupa ljudi naselila na mesto gde već žive ljudi?
Ukoliko se grupa ljudi naselila na mesto gde su već živeli ljudi koji imaju svoj jezik, oba jezika su se malo menjala i dobijao se nov jezik.
U početku govor došljaka je bio promenjen samo malo i gotovo da se nije razlikovao od starog jezika, nazivao se ,,dijalekt”. Posle dužeg vremena, kada bi nastajale i druge promene u rečima, zvucima, gramatici, taj govor bi počeo da se smatra kao nov jezik.
Koji jezici su nastali od latinskog i nemačkog jezika?
Od latinskog jezika razvili su se španski, francuski i portugalski jezik. Iz starog oblika nemačkog jezika nastali su engleski, norveški, švedski, danski i holandski jezik.
Kako se zove prvi poznati pisani jezik?
Istorija jezika je duga i fascinantna, datira hiljadama godina unazad. Smatra se da je prvi jezik nastao razvojem ljudskog govora, za koji se veruje da se dogodio pre oko 50.000 godina. Najraniji poznati pisani jezik je sumerski, koji datira oko 3500. godine pre nove ere.
Upotreba jednog jezika može izgledati zgodno, raznolikost jezika omogućava kulturno izražavanje, razmenu ideja i praktične potrebe komunikacije.