Nasuprot onome što mnogi veruju, kamile u grbama ne skladište vodu, nego masti. Na dugim putovanjima kroz siromašne i suve pustinjske predele, ovi papkari koriste ove zalihe. Zbog toga se grbe smanjuju, što duže traje gladovanje, a na kraju opuštene vise.

Dromedari imaju jednu, a ostale kamile dve grbe. Ovim sisraima, izuzetno dobro prilagođenim na pustinjski život, za deponovanje vode služe drugi mehanizmi koji im omogućavaju da bez vode izdrže 2-3 nedelje. Njihova mokraća veoma je koncentrovana, a izmet sadrži veoma malo tečnosti. Pored toga, pomoću finih dlačica u nosu upijaju vlagu iz vazduha, a znojenje im je svedeno na najmanju moguću meru, pa telesna temperatura može da im osciluje 6 do 8 stepeni.

Kada kamile nakon dugog perioda žeđi dođu do izvora dragocene vode, mogu za samo 15 minuta da popiju do 200 litara vode. Ono što im omogućava da popiju ekstremnu količinu vode, a ne dožive trovanje, jesu njihova crvena krvna zrnca. Kod kamila su ovalna, što sprečava da prsnu usled ogromnog dovoda vode.