Zašto ljudi stare?
Starenje je proces koji se započinje rađanjem i traje čitavog života. Starenje je sveprisuprtni i nezaobilazni proces u živom svetu, prirodno-spontano progresivno menjanje u životnom ciklusu svake jedinke, koje se završava smrću.
Da li se životni vek čoveka povećao?
Životni vek čoveka je danas mnogo duži. U starom Rimu prosečan ljudski vek trajao je samo 23 godine. Pre oko 100 godina prosečni ljudski vek iznosio je oko 40 godina.
Kako telo stari?
Ne stare svi ljudi istom brzinom, ali neke promene do kojih dolazi u tkivima i organima ne mogu da se izbegnu. Tako na primer ćelije bubrega, jetre, gušterače, slezine postepeno propadaju, zato što ih krvni sudovi više ne snabdevaju krvlju i hranom u dovoljnoj meri. Gubitak elastičnosti kože, smanjenje mišićne mase i smanjenje gustine kostiju su samo neki od fizioloških procesa koji se događaju. Drugi procesi uključuju smanjenje kardiovaskularne funkcije i promene u funkciji mozga.
Zašto se događaju promene u koži?
Koža postaje sve tanja i manje elastična tokom starenja. Ovo se dešava zbog smanjenja proizvodnje kolagena i elastina. Lojne žlezde proizvode manje sebuma što dovodi do suve kože. Kao rezultat ovih procesa, bore se pojavljuju na koži i koža postaje opuštenija.
Kako srce stari?
Kardiovaskularni sistem takođe prolazi kroz promene tokom starenja. Srčani mišić postaje manje efikasan, a arterije postaju manje elastične. To znači da srce postaje manje sposobno da pumpa krv kroz telo, što dovodi do povećanja krvnog pritiska.
Kako mozak stari?
Mozak takođe prolazi kroz promene tokom starenja. Broj neurona se smanjuje, a komunikacija između neurona postaje sporija. Ovo može dovesti do problema sa memorijom i kognitivnim funkcijama. Vežbanje i mentalna stimulacija mogu pomoći u održavanju funkcije mozga.
Celokupni organizam vremenom stari i ove promene su biološke i ne mogu da se spreče. Ono što možemo da uradimo jeste da se pridržavamo zdrave ishrane, fizičke aktivnosti odnosno zdravog životnog stila kako bismo što duže održali našu vitalnost.