Zašto konji spavaju stojeći?

By Profesor Momir

Konji spavaju stojeći

Konji u nogama imaju sistem ligamenata i kostiju koji funkcioniše kao vešaljka sposobna da bez naprezanja primi težinu čitavog tela kada su mišići potpuno opušteni. Zato oni ne moraju svesno da ulažu napor da bi stajali, što im omogućava da spavaju stojeći.

Većina konja uglavnom spava stojeći, ali to nije pravilo. Veterinari su nam rekli da konji mogu da ostanu na nogama čak i mesec dana ili duže. Zbog velike telesne težine i relativno krhkih kostiju, duže ležanje u istom položaju može izazvati grčeve u mišićima.

Konji mogu da stoje mesec dana ili duže

 

Iako možemo samo da nagađamo zašto su takvi kakvi jesu, većina stručnjaka veruje da divlji konji spavaju stojeći iz bezbednosnih razloga. Vejn O. Kester, izvršni direktor američkog udruženja odgajivača konja, objasnio je da u divljini brzina konju pruža najbolju zaštitu od neprijatelja: "Mnogo su manje ranjivi kad stoje nego kad leže, pošto je tada manja verovatnoća da će ih opasnost zateći nespremne."

← Older Post Newer Post →

Da li ste znali?

Kako radi detektor laži?

By Profesor Momir
Da li su ranije u istoriji ljudi primenjivali metode za otkrivanje laži? Ranije tokom istorije ljudi su primenjivali različite primitivne metode za otkrivanje laži. Ove obrede su izvodili vračevi ili plemenske poglavice sa ciljem da kod ispitanika izazovu osećaj straha. Arabljanski beduini su zahtevali da ispitivani oližu vrelo gvožđe, a...

Mogu li biljke biti mesožderi?

By Profesor Momir
Postoji više vrsta biljaka koje se hrane insektima i za svaku bi se moglo reći da je ,,lukava” baš kao i životinje koje lovom sebi obezveđuju hranu.  Ove biljke nazivamo biljke mesožderke, a poznato je oko 600 vrsta. Biljke mesožderke se uglavnom hrane insektima, muvama, ali mogu se hraniti i...

Zašto svi ne govorimo istim jezikom?

By Profesor Momir
Da li smo nekada svi govorili istim jezikom? Nekada davno, u početku istorije, tadašnje čovečanstvo je možda govorilo istim jezikom ili nekoliko različitih jezika, a vremenom su se oni širili i menjali. Prvobitno su njim govorile samo malobrojne osobe ili raštrkane grupe ljudi. Kako su grupe rasle i kako je...

Šta je fatamorgana?

By Profesor Momir
Zamislite čoveka koji luta pustinjom i užasno je žedan. Baca pogled u daljinu i priviđa mu se jezero čiste vode. Dolazi do tog mesta sve dok priviđanje ne isčezne i ne ostane ništa, osim vrelog peska. Jezero koje je video je fatamorgana.   Kako nastaje fatamorgana? Fatamorgana je varka koju...
View all posts

Zašto nam nekad drhte ruke?

Drhtanje ruku ili tremor je pojava koja izaziva zabrinutost ali često nema razloga za paniku.  Zašto mi se tresu ruke? Drhtanje ruku je nevoljno, ritmičko kretanje koje se najčešće javlja u rukama. Može se desiti svakome i varira od blagog do izraženog. Drhtanje može biti posledica različitih faktora, uključujući emotivno stanje, fizičko stanje,...

Šta je kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam?

Kratkovidnost, dalekovidnost i astigmatizam su tri najčešća poremećaja oka. Razlikuju se po tome kako oči prenose svetlost do mozga, što utiče na vidnu oštrinu i sposobnost fokusiranja objekata u daljini ili blizini.   Šta je ametropija? Ametropija je poremećaj vida za koji je karakteristična nesposobnost oka da pravilno projektuje sliku...

Zašto ljudi stare?

Starenje je proces koji se započinje rađanjem i traje čitavog života. Starenje je sveprisuprtni i nezaobilazni proces u živom svetu, prirodno-spontano progresivno menjanje u životnom ciklusu svake jedinke, koje se završava smrću.   Da li se životni vek čoveka povećao? Životni vek čoveka je danas mnogo duži. U starom Rimu prosečan ljudski...

Kako zaboravljamo?

Zaboravljanje je prirodni proces koji se dešava u svakodnevnom životu. Naučnici se već dugi niz godina bave načinima na koje naš mozak pamti, kao i pitanjem zašto i kako zaboravljamo. Iako su ova istraživanja dovela do mnogih novih znanja i teorija, ne možemo sa sigurnošću tvrditi na koji način se...
View all posts